Balkanski front : Zapadni prevrat u Jugoslaviji i Moldaviji

Analyses:

На Балкану постоје две наелектрисане и супротстављене снаге, они који нагињу ка срцу Европе (ка Западу), и они који су више усмерени ка „периферији“ (ка Истоку). Та нетрпељивост је слична оној која дели Либан, Палестинске територије, Грузију, Јужну Америку, и Украјину. Највећи опозициони „камп“ Америци и НАТО-у је Србија. Тај српски „камп“, заједно са својим савезницима из Републике Српске и Црне Горе, жели или улазак у Руску и евроазијску сферу, или чврсту повезаност са њима. Њима супротстављени и политички доминантни „камп“ жели да Србија и Балкан уђу у америчку, евроунијску и НАТО сферу. Српска Радикална партија је оригинално настала у оквиру прве групе, док Борис Тадић и његова Демократска странка представљају ову другу групу у Србији и на Балкану.

Балкан је полазна тачка за војне операције у Источној Европи и Блиском Истоку. У том контексту је позиција бивше Југославије била веома значајна. Претходна Социјалистичка Федеративна Република Југославија је била један важан независтан геополитички играч. Као што је то у садашњем  случају Иран на Блиском Истоку, СФРЈ је могла да спречи Америку и НАТО да успоставе потпуну контролу над Балканом, што би представљало значајно спречавање америчких и НАТО планова за контролу Евроазије. То је и разлог зашто је Америка заједно са западноевропским савезницима учествовала у потпаљивању етничких тензија, нарочито између Срба и Хрвата, у Југославији.

Југославија је пала, али на Балкану се и даље настављају геостратешке игре. У тој „партији шаха“ се не одлучује само судбина српске покрајине Косово, које је сада самопрокламована република подржана од ЕУ и Америке, већ се одлучује и о судбини саме српске државе, као целине. Народ у Србији није заборавио НАТО бомбардовање своје земље, док истовремено корумпирана политичка елита у Београду „сарађује“ са Америком и НАТО-ом.

Такозвана „твитер револуција“ у Молдавији је такође била само наставак „борбе“ на Балкану и повезана је са догађајима у бившој Југославији и проблемима на Косову. Русија би могла да искористи Молдовију да учврсти руску позицију (у оквиру евроазијске позиције) у самој Србији и Источној Европи. У међувременју Србија наставља да флeртује са Американцима и ЕУ на једној страни, и са Русима на другој. Обе стране желе да Србију ставе под контролу у оквиру властите сфере.

Србија је „континентално блокирана“ нација у смислу да нема директан приступ отвореном мору. Свакако, Србија има гарантован приступ Црном Мору кроз Дунавски коридор. Река Дунав је у ствари један међународни пловни пут, кроз који могу да плове огромни трговачки бродови. По међународним уговорима о праву коришћења тих вода, српски бродови имају право да плове слободно Дунавом. Београд може увек да се „врати“ Дунаву, у случају да му се наметну санкције и забрани коришћење копна или ваздушног простора од стране Америке и Европске Уније.  Под важећим међународним прописима (под условом да се поштују) Србија би могла несметано да успостави „жилу куцавицу“ користећи дунавски коридор и директно се повеже са Црним морем и Русијом.  Да  би се то спречило, све државе кроз које тече Дунав, морале би да буде контролисане.

Једина нација кроз коју тече Дунав, а да није под утицајем и контролом ЕУ и америчке сфере утицаја, јесте Молдавија, која је сама, слично Србији и Украјини, континентално блокирана. Сама Украјина је под знаком питања, али западна контрола над обе земље Молдaвијом и Украјином би могла ефективно да одсече руску помоћ Србији преко Црног Мора и Дунава у будућности,  у случају да је Русији забрањено коришћење ваздушног простора око Србије. У том контексту и у контексту присилне интеграције у ЕУ, Молдавијска неутралност је, кроз Румунију, под сталним нападом од стране Америке и НАТО-а.

У склопу свега овог, напори за изолацијом Србије се настављају. Аутономна покрајина Војводина се налази на обали Дунава, где се и налазе највеће речне луке у Србији. Једна трећина становништва Војводине су несрпске мањине, међу којима су Мађари највећа група. Прикривени покушаји да се Војводина одвоји од Србије су већ у току. У овом моменту на Балканском фронту је тишина, али Косово и Војводина могу лако да „експлодирају.“

Превод: Миодраг Новаковић

Tekst na srpskom jeziku možete naći na http://www.vidovdan.org/home/37-politika/5015-2010-12-07-22-10-29

Originalni tekst možete naći na Globalresearch.ca



Articles Par : Mahdi Darius Nazemroaya

A propos :

An award-winning author and geopolitical analyst, Mahdi Darius Nazemroaya is the author of The Globalization of NATO (Clarity Press) and a forthcoming book The War on Libya and the Re-Colonization of Africa. He has also contributed to several other books ranging from cultural critique to international relations. He is a Sociologist and Research Associate at the Centre for Research on Globalization (CRG), a contributor at the Strategic Culture Foundation (SCF), Moscow, and a member of the Scientific Committee of Geopolitica, Italy.

Avis de non-responsabilité : Les opinions exprimées dans cet article n'engagent que le ou les auteurs. Le Centre de recherche sur la mondialisation se dégage de toute responsabilité concernant le contenu de cet article et ne sera pas tenu responsable pour des erreurs ou informations incorrectes ou inexactes.

Le Centre de recherche sur la mondialisation (CRM) accorde la permission de reproduire la version intégrale ou des extraits d'articles du site Mondialisation.ca sur des sites de médias alternatifs. La source de l'article, l'adresse url ainsi qu'un hyperlien vers l'article original du CRM doivent être indiqués. Une note de droit d'auteur (copyright) doit également être indiquée.

Pour publier des articles de Mondialisation.ca en format papier ou autre, y compris les sites Internet commerciaux, contactez: [email protected]

Mondialisation.ca contient du matériel protégé par le droit d'auteur, dont le détenteur n'a pas toujours autorisé l’utilisation. Nous mettons ce matériel à la disposition de nos lecteurs en vertu du principe "d'utilisation équitable", dans le but d'améliorer la compréhension des enjeux politiques, économiques et sociaux. Tout le matériel mis en ligne sur ce site est à but non lucratif. Il est mis à la disposition de tous ceux qui s'y intéressent dans le but de faire de la recherche ainsi qu'à des fins éducatives. Si vous désirez utiliser du matériel protégé par le droit d'auteur pour des raisons autres que "l'utilisation équitable", vous devez demander la permission au détenteur du droit d'auteur.

Contact média: [email protected]