Kostunicina koalicija utrostrucila cene i za to krivi…Milosevica

Région :

  • «Odmah po preuzimanju vlasti, nova vlada ce ukinuti sve subvencije. Ova mora biti preduzeto bez oklevanja ili premisljanje, posto ce kasnije takvo delovanje biti nemoguce, uzevsi u obzir da ce se u medjuvremenu pojaviti jake grupe koje ce ciniti sve u svojoj moci da blokiraju takve mere… Ovaj pocetni korak ka ekonomskoj liberalizaciji mora se preduzeti kao sok-terapija, posto sama njegova priroda ne ostavlja mesta za postepenost bilo koje vrste.» (Izvod iz «Programa radikalnih ekonomskih reformi» grupe G-17 www.g17.org.yu/english/programm/programr9.htm )
  • Kostunicina vlada je vec pocela da sprovodi smrtonoski ekonomski «lek» MMF-a. Provi korak u tome se sastojao od odmrzavanja cena osnovnih potrosackih dobara, goriva i usluga. Cene su porasle za oko 300 %, sto je izazvalo ogromne probleme za radni narod Jugoslavije.

    Zemlju su osiromasile godine ekonomskih sankcija, da ne spominjemo reforme MMF-a primenjene 1989-90, pred sam raspad SFRJ. Ali sistem drzavnih subvencija i kontrole cena je ipak sprecio potpuni kolaps zivotnog standarda koji se, recimo, dogodio u susednoj Bugarskoj.

    Taj sistem sada unistava polu-vlada DOS-a po nalogu Medjunarodnog monetarnog fonda:

  • …kada su Kostunicini pomagaci otpustili vecinu direktora drzavnih preduzeca i na njihovo mesto postavili svoje ljude, taj sistem kontrole se raspao i cene su odmah pocele da rastu. Cena jestivog ulja je utrostrucena od proslog petka, kada je Milosevic objavio svoju ostavku. Cene secera i cigareta treba da porastu uskoro. Nakon sto su After Kostunicini pomagaci otpustili vecinu direktora preduzeca iz Milosevicevog doba, novi direktori ubrzano pokusavaju da povecaju profite. (Los Andjeles Tajms, 15. oktobar 2000)
  • Zamrzavanje opticaja novca

    Kako bi osigurali da vlada ne bude u moguncosti da plati subvencije, ekonomisti G-17 su preuzeli kontrolu nad Narodnom bankom i odmah zaustavili opticaj novca («stampanje»). To je zaustavilo tok novca kojim je vlada odrzavala cene osnovnih potrosackih dobara.

    Ispocetka je DOS govorio da je «uklanjanje kontrola» veliki podvig. Zapadni mediji su podrzavali Kostunicinu odlucnost, koju su predstavljali u ostrom kontrastu sa navodnom lukavoscu Milosevica:

  • Jedan od nacina na koji je Milosevic pokusao da kupi podrsku osiromasenog naroda je bila kontrola cena, kojom su se odrzavale niske cene osnovnih potrepstina – mleka i ulja, na primer. (Los Andjeles Tajms, 15. oktobar 2000).
  • Prema gradjanima Beograda s kojima smo danas razgovarali, cena mleka se skoro udvostrucila sa 8 na 14 dinara na litar, uglavnom pogadjajuci decu. Jestivo ulje je poskupilo trostruko, sa 13,5 na 55 dinara; secer je bio 8, a sada je 45 dinara. Ovo potvrdjuje informacije Los Andjeles Tajmsa.

    Kupci komentarisu, «Vidi, demokratske cene!» Ali crni humor kod Srba obicno sluzi kao maska za bes koji raste medju stanovnistvom.

    Suocivsi se sa mogucnoscu pobune, Kostunicini saveznici, medju kojima su ekonomisti G-17, su napravili salto mortale:

  • Novo rukovodstvo [tj. koalicija DOS] je optuzilo partiju Slobodana Milosevica za pokusaj stvaranja haosa na trzistu naglom liberalizacijom, koja bi po njima mogla da ugrozi novonastalu demokratiju. Vlada republike Srbije, koju jos uvek drze Milosevicevi lojalisti, je pocela da dozvoljava slobodu cena osnovnih proizvoda, koje je ranije kontrolisala drzava. Ali reformisti kazu da bi odmrzavanje moglo da nanese stetu narodu koji je navikao na drzavnu kontrolu cena, a neki su cak zahtevali da vlada uspostavi kontrolu nad delom trzista. (AFP 16. oktobra 2000)
  • Zapadni mediji, koji su do neki dan hvalili Kostunicu zbog ukidanja kontrole cena, sada bez razmisljanja ponavljaju da je za sve kriv Milosevic:

  • «Ova odluka vlade Srbije je sok-terapija», rekao je Branko Radulovic iz G-17, grupe ekonomista bliske opozicionoj Demokratskoj Opoziciji Srbije (DOS). «Ove mere ce izazvati mnogo patnje u stanovnistvu», Radulovic je upozorio.

    Direktor G-17 Mladjan Dinkic je otisao jos dalje. Po njemu, ovaj potez je «pokusaj da se izazove haos na trzistu i provocira bes medju narodom koji bi se usmerio na DOS».

    «Ovaj vladin revansizam nece uspeti, ali ako se uskoro ne formiral prelazna ekspertna vlada, imacemo velike probleme u kontroli cena», izjavio je Dinkic.

    Kako bi zaustavio ovu «sabotazu», Dinkic se zalaze za «povratak na regulisane cene osnovnih potrepstina, kao i uvoz jeftinijih alternativa kako bi se oborile neopravdano visoke cene.» (AFP 16. oktobra 2000, nas kurziv)

  • Dinkica brine «patnja»? Ali zar tolerisanje masovne patnje nije osnove MMF-ovog programa o kojem je g. Dinkic pregovarao na tajnim sastancima u Bugarskoj ubrzo nakon izbora 24. septembra?

    Tokom boravka u Bugarskoj, Dinkic se takodje sastao sa predstavnicima NATO. Receno mu je da Jugoslavija mora da ukine kontrolu cena kao provi korak ka uspostavljanju «slobodnog trzista». To se zove «liberalizacija cen» i cesto je preduslov za pregovore o zajmovima sa MMF-om.

    Obratite paznju kako pod krinkom snizenja cena Dinkic spominje uvoz jeftinijih «alternativa». Drugime recima, damping. Ta politika je unistila domaca preduzeca i zemljoradnike u susednoj Bugarskoj i drugim zemljama.

    U Jugoslaviji je bivsa (zakonita) vlada obezbedila opstanak proizvodjaca i ishranu siromasnih. Ova nova bolja (nezakonita) vlada je ukinula kontrolu cena i sad ahoce da iskoristi katastrofu koja je time nastala kako bi uvezla jeftine strane proizvode (cesto losijeg kvaliteta) i unistila domacu privredu. Veoma efikasno, nema sta.

    Ako je Dinkicu zaista stalo do povratka kontrole cena koji je bio na snazi pre izbora, zasto su «demokratske» bande koje su nezakonite preuzele drzavna preduzeca ukinule te kontrole? Dinkic hoce i jare i pare: da se otarasi kontrole cena, a da za to okrivi legalne vlasti. Dinkic je taj koji je nezakonito preuzeo Narodnu banku i postavio sebe za njenog direktora. (Gordana Filipovic, «Narodna banka Jugoslavije pokusava da stabilizuje drzavne finansije», Rojters, 12. oktobra, 2000)

    Sto se tice naglog porasta cena, program koji su napisali g. Dinkic i G-17 Plus je veoma jasan:

  • «Odmah po preuzimanju vlasti, nova vlada ce ukinuti sve subvencije. Ova mora biti preduzeto bez oklevanja ili premisljanje, posto ce kasnije takvo delovanje biti nemoguce, uzevsi u obzir da ce se u medjuvremenu pojaviti jake grupe koje ce ciniti sve u svojoj moci da blokiraju takve mere… Ovaj pocetni korak ka ekonomskoj liberalizaciji mora se preduzeti kao sok-terapija, posto sama njegova priroda ne ostavlja mesta za postepenost bilo koje vrste.»
    (Izvod iz «Programa radikalnih ekonomskih reformi» grupe G-17 www.g17.org.yu/english/programm/programr9.htm )
  • Njihov program je napao Milosevica i jasno najavio odmrzavanje cena.

    Kada su svrgnuli Milosevica, poceli su to da sprovode u delo.

    Normalno, za sve je Milosevic kriv.

    Originalni tekst možete naći na 

    Tekst na srpskom jeziku možete naći na
    http://globalresistance.com/serbo-croatian/articles/utrostrucila2.htm

    Michael Chossudovsky je profesor ekonomije na Ottawskom Univerzitetu i autor Globalizacija Bijede (The Globalisation of Poverty), Uticaji Reformi IMF-a i Svjetske Banke (Impacts of IMF and World Bank Reforms), Mreža Zemalja U Razvoju (Third World Network), izdavačka kuća Penang and Zed Books, London, 1997.



    Articles Par : Prof Michel Chossudovsky

    A propos :

    Michel Chossudovsky is an award-winning author, Professor of Economics (emeritus) at the University of Ottawa, Founder and Director of the Centre for Research on Globalization (CRG), Montreal, Editor of Global Research.  He has taught as visiting professor in Western Europe, Southeast Asia, the Pacific and Latin America. He has served as economic adviser to governments of developing countries and has acted as a consultant for several international organizations. He is the author of eleven books including The Globalization of Poverty and The New World Order (2003), America’s “War on Terrorism” (2005), The Global Economic Crisis, The Great Depression of the Twenty-first Century (2009) (Editor), Towards a World War III Scenario: The Dangers of Nuclear War (2011), The Globalization of War, America's Long War against Humanity (2015). He is a contributor to the Encyclopaedia Britannica.  His writings have been published in more than twenty languages. In 2014, he was awarded the Gold Medal for Merit of the Republic of Serbia for his writings on NATO's war of aggression against Yugoslavia. He can be reached at [email protected]

    Avis de non-responsabilité : Les opinions exprimées dans cet article n'engagent que le ou les auteurs. Le Centre de recherche sur la mondialisation se dégage de toute responsabilité concernant le contenu de cet article et ne sera pas tenu responsable pour des erreurs ou informations incorrectes ou inexactes.

    Le Centre de recherche sur la mondialisation (CRM) accorde la permission de reproduire la version intégrale ou des extraits d'articles du site Mondialisation.ca sur des sites de médias alternatifs. La source de l'article, l'adresse url ainsi qu'un hyperlien vers l'article original du CRM doivent être indiqués. Une note de droit d'auteur (copyright) doit également être indiquée.

    Pour publier des articles de Mondialisation.ca en format papier ou autre, y compris les sites Internet commerciaux, contactez: [email protected]

    Mondialisation.ca contient du matériel protégé par le droit d'auteur, dont le détenteur n'a pas toujours autorisé l’utilisation. Nous mettons ce matériel à la disposition de nos lecteurs en vertu du principe "d'utilisation équitable", dans le but d'améliorer la compréhension des enjeux politiques, économiques et sociaux. Tout le matériel mis en ligne sur ce site est à but non lucratif. Il est mis à la disposition de tous ceux qui s'y intéressent dans le but de faire de la recherche ainsi qu'à des fins éducatives. Si vous désirez utiliser du matériel protégé par le droit d'auteur pour des raisons autres que "l'utilisation équitable", vous devez demander la permission au détenteur du droit d'auteur.

    Contact média: [email protected]