Print

Putevi koji vode u rat i ekonomski kolaps
Par Dr. Paul Craig Roberts
Mondialisation.ca, 05 décembre 2011
24 novembre 2011
Url de l'article:
https://www.mondialisation.ca/putevi-koji-vode-u-rat-i-ekonomski-kolaps/28058

Novembar 23, 2011: Dan uoči Dana zahvalnosti doneo je tri vanredne vesti. Prva je izveštaj o debati u republikanskoj predsedničkoj kampanji. Druga je izjava ruskog predsednika o odgovoru njegove zemlje na raketne baze koje je Vašington postavio oko Rusije. A treća je neuspešna aukcija nemačkih državnih obveznica.

Pošto nas presstitutski[1] mediji neće obavestiti o značenju svega toga, dozvolite da ja pokušam.

Sa izuzetkom Rona Pola, jedinog kandidata na bilo kojoj od strana koji je kvalifikovan da bude predsednik SAD, ostali republikanski kandidati su još gori od Obame, predsednika koga je zemlja zdušno podržavala, a koji je prodao američki narod posebnim interesima.

Nijedan novoizabrani predsednik kog se sećamo, ni DŽon F. Kenedi, ni Ronald Regan, nije uživao tako izvanrednu reakciju na svoj izbor kao Barak Obama. Rekordan broj ljudi prkoseći hladnoći prisustvovao je njegovom svečanom polaganju zakletve. Prilaz Kapitolu bio je krcat kilometrima Amerikancima koji su ceremoniju mogli da vide samo na ogromnim ekranima.

Obama je uveravao biračko telo da će okončati ratove, zaustaviti kršenje zakona od strane američke vlade, dokrajčiti režim ilegalnih mučenja, zatvoriti zatvor za mučenje Gvantanamo, i voditi računa o stvarnim potrebama američkog naroda a ne o tome kako da novcem poreskih obveznika napuni džepove vojno-bezbednosnog kompleksa.

Avaj, čim je kročio u kancelariju, Obama je obnovio i proširio Buševe/Čejnijeve/neokonzervativne ratove.

Ozakonio je napad Bušovog režima na američki Ustav. Vol Stritu je prepustio da vodi ekonomsku politiku SAD. Time je abolirao Bušov režim za počinjene zločine, a na američki narod svalio troškove očuvanja ekonomskog blagostanja mega-bogatih.

Čovek bi pomislio da bi tako promašenog predsednika bilo lako pobediti. S obzirom na istorijsku priliku, Republikanska partija je pred biračko telo izvela najneverovatnije glupu i podlu zbirku kandidata, sa izuzetkom Rona Pola koji ni nema podršku stranke, ikada viđenu u Americi.

U predsedničkoj « debati » održanoj 22. novembra, kandidati – sa izuzetkom Rona Pola – predstavili su se kao skup neznalica i ratnih huškača koji podržavaju policijsku državu. Gingrič i Kejn su izjavili da muslimani « žele da nas sve pobiju » i da « ćemo svi biti u opasnosti do kraja naših života ».

Bakman je rekao da je američka marionetska država, Pakistan, « više nego egzistencijalna pretnja ». Bakman nema pojma šta je to « više od egzistencijalne pretnje ». Svejedno, zvuči dovoljno ozbiljno i intelektualno, nešto što može da izgovori samo kandidat koji je davnopočivši Sovjetski Savez nazvao prisutnom pretnjom za SAD.

Nažalost po Amerikance i svet, američko biračko telo nema inteligenciju niti svest o tome da živi u policijskoj državi i da treba da izabere Rona Pola, koji je poslednji branitelj Ustava SAD zajedno sa Demokratom Denisom Kučinićem. Pa ipak, postoji svetla strana u mogućnosti da neki republikanski moron bude izabran za predsednika « svetske supersile ». Čim ostatak sveta shvati da neki ratom-sluđeni idiot ili idiotkinja drži prst na nuklearnom dugmetu, organizovaće se i staviti katanac na vašingtonski užas pre nego što ovaj sravni sve živo na zemlji.

Svaki svestan Amerikanac koji je gledao ili čitao o republikanskoj predsedničkoj debati nužno se morao zapitati na čemu treba da budemo zahvalni uoči nacionalnog praznika.

Ruska vlada, koja više voli da svoje resurse koristi za ekonomiju nego za vojsku, odlučila je da je preuzela previše rizika u ime mira. Dan uoči Dana zahvalnosti, ruski predsednik Dmitrij Medvedev je u televizijskom obraćanju ruskom narodu izjavio da će, ukoliko Vašington nastavi sa svojim planom da Rusiju opkoli raketnim bazama, zemlja odgovoriti sopstvenim novim nuklearnim raketama, koje će ciljati američke baze i evropske prestonice.

Predsednik Rusije je rekao da je ruska vlada zatražila od Vašingtona pravno obavezujuću garanciju da svrha američkih raketnih baza nije da budu pretnja Rusiji, ali je Vašington odbio da pruži takve garancije.

Medvedevljeva izjava zbunjuje. Šta mu znači ono « ukoliko Vašington nastavi? » Američke raketne i radarske baze su već u funkciji. Rusija je već opkoljena. Je l’ to Medvedev tek sada shvatio šta se sprema?

Spori odgovor Rusije i Kine na agresiju Vašingtona može se razumeti samo u kontekstu komunističkog iskustva dve zemlje. Patnje Rusa i Kineza u komunizmu bile su ekstremne, a misleći deo tih naroda na Ameriku je gledao kao na ideal političkog života. Ova samoobmanjivanje i dalje vlada mentalitetom progresivnih mislilaca u Rusiji i Kini. Za Rusiju i Kinu se može ispostaviti katastrofalnim to što imaju građane koji se rukovode SAD.

Sudeći po Medvedevljevoj izjavi, to poverenje u pouzdanost Vašingtona prožima čak i rusku vladu, koja bi bila razuverena « pravno obavezujućom garancijom » Vašingtona. Posle svih krupnih vašingtonskih laži lansiranih u 21. veku – o « oružju za masovno uništenje », « povezanosti sa Al Kaidom », « iranskom nuklearnom oružju » – zašto bi neko imao ikakvo poverenje u « pravno obavezujuće garancije » Vašingtona? Takve garancija ne bi ništa značila. Kako bi bila sprovedena? Jednostavno, takva garancija bi bila još jedna prevara u žudnji Vašingtona za svetskom hegemonijom.

Dan pred Dan zahvalnosti doneo je još jedan izuzetan razvoj – neuspeh aukcije nemačkih državnih obveznica, što je događaj bez premca.

Zašto Nemačka, jedini finansijski ispravan član EU, nije mogla da proda 35% svoje ponude 10-godišnjih obveznica? Nemačka nema problem sa dugovima, a od njene ekonomije EU i američke vlasti očekuju da ponese lavovski deo spasavanja zemalja članica EU koje su finansijski ugrožene.

Naslućujem da je razlog neuspeha aukcije obveznica nemačke vlade to što je isti orkestriran od strane SAD, vlasti EU, a posebno Evropske centralne banke (ECB), kao i privatnih banaka, kako bi kaznili Nemačku što nije dozvolila da ECB otkupi suverene dugove zemalja članica Evropske unije.

Nemačka vlada pokušava da odbrani uslove pod kojima je Nemačka odustala od kontrole nad sopstvenom valutom i ​​pristupila EU. Insistiranjem na zakonitosti ugovora, Nemačka je onemogućila da ECB postupi po uzoru na američke Federalne rezerve i monetizuje dugove vlada članica.

Od svog samog početka Evropska unija je bila zavera protiv Nemačke. Ako ostane u EU, Nemačka će biti uništena. Izgubiće svoj politički i ekonomski suverenitet, a ekonomiju će joj iscediti fiskalno neodgovorne članice EU.

Ako Grci neće da podnose tiraniju, zašto bi Nemci?

Dr Pol Krejg Roberts je bio pomoćnik sekretara Trezora SAD u Reganovoj administraciji, saradnik urednik Volstrit žurnala, viši naučni saradnik u Huverovom institutu Univerziteta Stenford, predavao političku ekonomiju na Centru za strateške i međunarodne studije na DŽordžtaun univerzitetu. Autor je ili koautor devet knjiga, svedočio trideset puta pred kongresnim odborima.

[1] presstitute – autorova kovanica, od press i prostituisanje, prim.prev.

Prevod: NSPM

Originalni tekst možete naći na Globalresearch.ca

Avis de non-responsabilité: Les opinions exprimées dans cet article n'engagent que le ou les auteurs. Le Centre de recherche sur la mondialisation se dégage de toute responsabilité concernant le contenu de cet article et ne sera pas tenu responsable pour des erreurs ou informations incorrectes ou inexactes.